Pi­še: Bo­ško Vu­ki­će­vić

Ka­da je ita­li­jan­ski ko­mi­čar Be­pe Gri­lo s gru­pom isto­mi­šlje­ni­ka na in­ter­ne­tu kon­sti­tu­i­sao an­ti­si­stem­ski „Po­kret 5 zvi­je­zda“, osnov­ne ide­je no­vo­for­mi­ra­nog po­li­tič­kog su­bjek­ta bi­le su usmje­re­ne na bor­bu pro­tiv par­ti­to­krat­ske ka­ste i nje­nih bez­broj­nih pri­vi­le­gi­ja. Ovo su bi­la ne­ka od za­la­ga­nja po­kre­ta:
-pla­ta par­la­men­tar­ca ne smi­je bi­ti vi­ša od pro­sječ­ne pla­te;
-za­bra­na vr­še­nja bi­lo ko­je dru­ge pro­fe­si­je za par­la­men­tar­ca;
-uki­da­nje dr­žav­nog fi­nan­si­ra­nja par­ti­ja za iz­bo­re;
-sva­ki pred­log za­ko­na iz­ni­je­ti on­lajn bar tri mje­se­ca pri­je nje­go­vog usva­ja­nja, ka­ko bi bi­lo omo­gu­će­no ko­men­ta­ri­sa­nje gra­đan­stva o istom;
-pro­mo­vi­sa­ti in­sti­tut re­fe­ren­dum­skog iz­ja­šnja­va­nja o svim zna­čaj­nim dru­štve­nim pi­ta­nji­ma;
-oba­ve­zno uvo­đe­nje in­ter­ne­ta u ško­le i fa­kul­te­te za po­tre­be uče­ni­ka i stu­de­na­ta;
-uvo­đe­nje mo­guć­no­sti ocje­nji­va­nja pre­da­va­ča na fa­kul­te­ti­ma od stra­ne stu­de­na­ta;
-za­bra­na ak­ci­o­nar­skog uče­šća ba­na­ka i dr­žav­nih en­ti­te­ta u vla­sni­štvu iz­da­vač­kih ku­ća i me­di­ja...
Još od svog pr­vog uče­šća na iz­bo­ri­ma „Po­kret 5 zvi­je­zda“ po­stao je je­dan od naj­ja­čih po­li­tič­kih en­ti­te­ta u Ita­li­ji. Iako je na­kon iz­bor­nih uspje­ha ve­ći­na mejnstrim me­di­ja u Ita­li­ji i svi­je­tu po­žu­ri­la da an­ti­si­stem­ski po­kret pro­gla­si po­pu­li­stič­kim, Gri­lo­va par­ti­ja je sve svo­je pred­lo­ge uvr­sti­la u par­la­men­tar­nu pro­ce­du­ru.
I u am­bi­jen­tu cr­no­gor­ske kle­po­kra­ti­je još uvi­jek pret­po­li­tič­kog dru­štva već sa­da se mo­ra­ju ima­ti ja­sne ide­je o to­me šta či­ni­ti na­kon ostva­re­nja osno­vih ci­lje­va slo­bod­nih gra­đa­na, tj. pa­da dik­ta­tor­skog re­ži­ma i oču­va­nja ne­u­tral­no­sti ze­mlje. Jed­na od fun­da­men­tal­nih stva­ri je pre­i­spi­ti­va­nje po­ri­je­kla imo­vi­ne svih po­li­ti­ča­ra, vla­sti i opo­zi­ci­je, ka­ko bi se po­sta­vi­li te­me­lji za de­mo­kra­ti­za­ci­ju dru­štva i iz­bje­gao sce­na­rio „Kur­ta sja­ši, Mur­ta uz­ja­ši“, od­no­sno us­po­sta­vlja­nje još jed­ne lo­pov­ske i ko­rum­pi­ra­ne vla­sti. Po­put ita­li­jan­skog, i cr­no­gor­ski an­ti­si­stem­ski ,,Po­kret Slo­bo­da na­ro­du’’ sma­tra da bor­ba pro­tiv par­ti­to­krat­ske ne­ma­ni mo­ra bi­ti dru­štve­ni pri­o­ri­tet. Re­ci­mo, tre­ba sma­nji­ti broj po­sla­ni­ka u skup­šti­ni, ko­ji je ne­sra­zmjer­no vi­sok u od­no­su na pri­mje­re dr­ža­va iz re­gi­o­na, ima­ju­ći u vi­du nji­ho­vu na­se­lje­nost. Slič­no, tre­ba se po­za­ba­vi­ti i jed­nim šo­kant­nim i skan­da­lo­znim po­dat­kom ko­ji se, iako ve­ći­na gra­đa­na s njim ni­je upo­zna­ta, mo­že na­ći na saj­tu Vla­de: u Cr­noj Go­ri ima 4.086 jav­nih funk­ci­o­ne­ra, na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou! Uko­li­ko pro­ce­nat dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra i pla­će­nih po­li­ti­ča­ra, tj. onih ko­ji su na na­šim ,,ja­sla­ma“ upo­re­di­mo sa ita­li­jan­skim pri­mje­rom, ze­mljom ko­ja u Evro­pi tra­di­ci­o­nal­no ima naj­ve­ći broj pri­pad­ni­ka po­me­nu­te ka­te­go­ri­je, do­la­zi­mo do fra­pant­nih po­da­ta­ka. Na­i­me, uzev­ši u ob­zir broj sta­nov­ni­ka dvi­je ze­mlje, pro­ce­nat dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra u Ita­li­ji je 0,24 od­sto, dok je u Cr­noj Go­ri 0,66 od­sto, go­to­vo tri pu­ta vi­ši od dru­gog naj­go­reg pri­mje­ra! Ako uzme­mo u ob­zir da je pre­te­žni dio ove ne­u­mje­sno mno­go­broj­ne ka­te­go­ri­je za­po­slen u svoj­stvu pri­pad­ni­ka re­žim­skog klep­to­krat­skog ka­dra ili „pre­ko ve­ze“, u od­su­stvu bi­lo kog kri­te­ri­ju­ma me­ri­to­kra­ti­je, skan­da­lo­znost po­me­nu­tog fak­ta do­bi­ja na te­ži­ni i dra­ma­tič­no­sti.
Na­da­lje, i ,,Po­kret Slo­bo­da na­ro­du”, po­put ita­li­jan­skog, za­la­že se da na­kon pa­da dik­ta­tor­skog re­ži­ma i oslo­ba­đa­nja in­sti­tu­ci­ja:
1) pla­ta po­sla­ni­ka i mi­ni­sta­ra bu­de na ni­vou pro­sječ­ne pla­te u Cr­noj Go­ri, ili da:
2) po­lo­vi­nu svo­je pla­te po­sla­ni­ci i mi­ni­stri da­ju u do­bro­tvor­ne svr­he i naj­u­gro­že­ni­ji­ma.
Osnov­na kon­tra­ar­gu­men­ta­ci­ja ova­kvom za­la­ga­nju, ko­ja ima od­re­đe­nu te­ži­nu, je da po­slo­vi ko­ji ima­ju po­seb­nu dru­štve­nu od­go­vor­nost i tre­ba da bu­du do­bro (i vi­še od dru­gih) pla­će­ni. Me­đu­tim, ja sam dru­ga­či­jeg mi­šlje­nja, ma­kar što se po­li­tič­ke pro­fe­si­je u Cr­noj Go­ri ti­če. Pri­je sve­ga, tre­ba na­gla­si­ti da su se po­li­tič­kim i in­sti­tu­ci­o­nal­nim dje­lat­no­sti­ma do sa­da kod nas ba­vi­le pre­vas­hod­no oso­be ko­je su ta­kvim po­slo­vi­ma te­ži­le da se oko­ri­ste (i) na ra­čun dru­gih, ta­ko da bi pred­lo­že­ne mje­re ima­le i (pre)vas­pit­nu ulo­gu. Ipak, osnov­ni mo­tiv za po­me­nu­te pred­lo­ge je sle­de­ći: nu­žno je vra­ti­ti eti­ku u po­li­ti­ku. (bo­lje re­če­no – uve­sti, uko­li­ko je ni­ka­da ni­je bi­lo). Lju­di ko­ji ho­će da se ba­ve po­li­ti­kom (kao i oni ko­ji že­le bi­ti dio in­sti­tu­ci­ja) mo­ra­ju, pri­je sve­ga, ima­ti etič­ku pod­lo­gu za sop­stve­na za­la­ga­nja, mo­ra­ju bi­ti al­tru­i­sti, te­ži­ti do­bro­bi­ti dru­štva i za­jed­ni­ce, po­ma­ga­ti naj­u­gro­že­ni­ji­ma. Vi­si­na na­kna­de za ta­kve vr­ste dje­lat­no­sti i za ta­kav tip lju­di ni­je od pr­ven­stve­nog zna­ča­ja, ko­li­ko je cilj nji­ho­vog dje­la­nja. U tom smi­slu, pred­lo­že­ne mje­re išle bi i u smje­ru uvo­đe­nja no­vih, etič­ki ute­me­lje­nih oso­ba u po­li­ti­ku. Nji­hov po­li­tič­ki fun­dus ne smi­je bi­ti prag­ma­ti­ka, već eti­ka, i oni mo­ra­ju ši­ri­ti po­li­tič­ku po­ru­ku da se sa­mo pra­vič­nim sred­stvi­ma mo­že do­seg­nu­ti pra­ve­dan cilj. Uosta­lom, o svim ovom stva­ri­ma su pi­sa­li pa­met­ni­je i de­talj­ni­je an­tič­ki fi­lo­zo­fi. Tre­ba sa­mo na od­go­va­ra­ju­ći na­čin pri­mi­je­ni­ti nji­ho­ve drev­ne mu­dro­sti.